Ponedjeljak, 22.05.2017.

Razjareni bik – Siniša ‘Miha’ Mihajlović

Da li je potrebno posebno naglašavati ko je ovaj čovek? Naravno da nije. Svaki ljubitelj  popularnog ‘Calcia’ zna ko je Siniša Mihajlović. Svako ko iole prati fudbal, zna za njegovu razornu levicu, za njegove dalekometne paljbe i njegove briljantne egzekucije iz slobodnih udaraca.

I sam Zlatan Ibrahimović je jednom prilikom, nakon što je postigao pogodak iz slobodnjaka, rekao: ”Na ovom golu, mogu samo da zahvalim Siniši.”

Kao i većina fudbalera koji završe karijeru, i popularni ”Sini”, otisnuo se u trenerske vode. Njegova škola počinje u Interu, gde je radio sa svojim dugogodišnjim prijateljem i saigračem, Robertom Mancinijem. Ipak, 2008. Massimo Moratti odlučuje da otpusti Mancinija, kako bi ‘očistio’ mesto za Josea Mouinha, pa tako i sam Mihajlović odlazi iz Intera.

Prvu priliku da samostalno vodi tim dobija u Bologni, novembra iste godine. Međutim, ta saradnja je trajala do aprila naredne godine.

Nakon Bologne, tim koji Siniša preuzima biva Catania. Dočekao ga je tim koji je bio poslednji na tabeli, a kako nije dobio prvi meč na klupi, od rivala za opstanak, Livorna, i to kod kuće, mnogi su i ovde očekivali kratku Mihinu epizodu. Ipak, u narednom meču, Catania je u Torinu slavila protiv Juventusa, što je šokiralo sve. Vođena Mihajlovićem, Catania sezonu završava na, za njih visokom, 13. mestu. On napušta ekipu na kraju sezone. Jer je, nakon odlaska Mourinha iz Intera, bilo priče o njegovom povratku na ”Giuzeppe Meazzu”, ali od toga na kraju nije bilo ništa.

Sledeća epizoda: Fiorentina. Toskanski klub je imao dobru sezonu u Evropi iza sebe, ali ne i tako dobru u Serie A. Mlad tim, pun želje za dokazivanjem. Međutim, povrede Stevana Jovetića, golmana Freya, doping ban za Mutua, bili su veliki udarci za njega. Deveto mesto na kraju sezone. Naredne sezone, u 10 mečeva, osvojili su 12 bodova, 13. mesto u Serie A,  Miha napušta kormilo tima iz Firenze.

Godine 2012. usledio je pravi mali šok. Većina stratega, ima želju da na vrhuncu svoje karijere, ponese to teško breme i stane ispred svoje nacije. Siniša nije takav strateg. Usledio je poziv reprezentacije Srbije. To je za njega bila nova stanica u kojoj može da se predstavi fudbalskom svetu.

Siniša je napravio pravu malu revoluciju. Uveo je smenu generacija, izbacio neke od iskusnijih fudbalera, a  ‘ubacio u vatru’ sve same golobrade momke. Pokušao je da natera Adema Ljajića da peva himnu ‘Bože pravde’, iako je Adem poklonik Allaha. To je čist dokaz njegove ludosti i njegove tvrdoglavosti. ”Ili ćeš pevati ili letiš iz reprezentacije.” Tako je i bilo. Nacija, ali ni Fudbalski savez Srbije, nisu imali strpljenja za njega. Projekat koji je iziskivao vreme, nije uspeo. Siniša dobija otkaz.

Novo otkrovljenje doživljava na stadionu ‘Luiggi Ferraris”, u Sampdoriji. Prvo je na fantastičan način izbegao ispadanje iz Serie A. Sjajan posao je tamo obavio, da bi na kraju završio otvorenim pismom gde daje ostavku.

Za mladog stručnjaka poput njega, ovoliko promenjenih klubova u neku stranu mogu pokazati da je on nedovoljno dobar trener. Nije to tako.

Nakon što još jedan, ipak mnogo veći fudbaler od samog Siniše, Filippe Inzaghi, dobija otkaz iz Milana, usledio je poziv tima iz grada mode i Siniša uzima kormilo drugog milanskog sina. Ponovo je forsirao mlade igrače, a jedna od hrabrijih odluka u karijeri bila je da umesto, čak i tada sjajnog Diega Lopeza, na golu, zameni detetom od sedamnaest godina, Gianluigiem Donnarummom. To je bio možda i njegov potez karijere, jer je Donnarumma sada nešto što mnogi ne mogu da objasne. Tako mlad stigao je već i do nacionalnog tima. 

Dosta mlad tim morao je imati nekog iskusnijeg koji će ih voditi, a to je u ovom slučaju bio Carlos Bacca. Igrači poput Romagnolia, Bonaventure, Nianga, bili su kao i sam Miha pod pritiskom funkcionera kluba koji su hteli sve i odmah. Nije preživeo. Kada se završila prethodna sezona, usledio je otkaz. Danas, taj Milan, na krilima upravo Donnarumme, Bonaventure i ostalih mladića koje je Miha bacio u vatru, kidiše ka Ligi šampiona. Samo je sve to malo začinio Vicenzo Montella.

I konačno, mislim, prava odluka u njegovoj karijeri, odlazak u Torino na početku ove sezone. Temeperament koji ima sam Mihajlović, a i klub su kao stvoreni jedno za drugo. Svu slobodu sveta ima u ovom klubu i rezultati su vidljivi. Kao pravi bik, kada vidi crvenu boju, načisto poludi, govori i to da je u dosadašnjem toku sezone već dobio crveni karton na klupi.

Torino igra fantastično, druga su najefikasnija ekipa u ligi, odmah iza Rome, ponovo preovladavaju mladi igrači poput Andree Belottija i čoveka koji je, nakon svega, sada jedna od glavnih uzdanica Mihinih ‘Torosa’, Adema Ljajića. Verovatno su konvencijom, njih dvojica utvrdili da je mnogo produktvinije da se ne peva na terenu, nego pleše, što Adem savršeno obavlja.

Zabava na njegovim mečevima je zagarantovana, stasava polako, treba mu sloboda. Od bika, polako postaje toreador, čovek koji će svojim umećem, od razjarenog torinskog bika, stvoriti mirnog i stabilnog, kojeg će se ipak svi plašiti.

Piše: Nemanja Janošev | sportam.info