Dovoljno je reći “istanbulska noć“ ili “čudo u Istanbulu“ i svi poznavaoci fudbala će se sjetiti tog nevjerovatnog meča. Finale Lige šampiona 2005. godine između Milana i Liverpoola smatra se jednom od najboljih utakmica ikada odigranih u ovom takmičenju.
[ads1]
Tog 25. maja na teren stadiona Ataturk istrčali su sljedeći igrači Milana: Dida – Cafu, Stam, Nesta, Maldini – Pirlo, Gattuso, Seedorf, Kaka – Crespo, Shevchenko. Strašan tim! Na drugoj strani Liverpul je nastupio u sljedećem sastavu: Dudek – Finnan, Carragher, Hyypia, Traore – Alonso, Luis Garcia, Gerrard, Rise – Kewell, Baroš.
Milan je odlično otvorio utakmicu i poveo golom Paola Maldinija već u prvom minutu, da bi Crespo golovima u 39. i 44. uvećao tu prednost na neverovatnih 3 : 0 na poluvremenu. “Ušao sam u svlačionicu i rekao sam im da odigraju još 45 minuta i da šta god da se desi, treba da budemo ponosni na sve što smo do tada učinili. Takođe sam im rekao Mi smo Liverpul, igramo za Liverpul, igramo za sve pristalice ovog kluba! Ne možete sebe nazivati igračima Liverpula ako igrate spuštene glave. Dajte sve od sebe i vjerujte da možete večeras učiniti ono nestvarno ako to i hoćete. Iskoristite ovu priliku da postanete heroji” – ispričao je poslije utakmice trener Liverpoola Rafa Benitez.
Fudbaleri Liverpoola su se vratili poslije 0 : 3 protiv Milana i postali šampioni Evrope. Upravo to su i postali! Golovima Gerrarda, Vladimira Šmicera i Alonsa Liverpool je za samo šest minuta, od 54. do 60, stigao do izjednačenja. Nakon 90 minuta igre, otišlo se u produžetke, a Milan je tada imao veliku priliku preko Shevchenka, ali je Dudek bio odličan na golu.
U penal seriji bolje se snašao Liverpool, a Dudek je i tada bio bolji od ukrajinskog napadača. Upravo je on bio najveći heroj istanbulske noći. Svojim čudnim plesom na gol liniji dekoncentrisao je protivničke fudbalere: “Odjednom mi je Carragher prišao sa leđa, čvrsto me potapšao i rekao: “Uradi nešto kao Grobelar. Sjećaš se kako je on izluđivao i dekoncentrisao protivnike kada je trebalo da izvedu penal.” – prisjećao se kasnije Dudek.
Pirlo se sa duge strane pun ogorčenja seća ovog događaja: “Razlog zbog kog smo izgubili na penale je Jirži Dudek. Ta budala od plesača glumila je pajaca na gol liniji, a potom bi nam se direktno rugao ko god bi promašio neko od nas. Utakmica u Istanbulu se igrala 25. maja, a naša liga se još nije završila. Četiri dana kasnije na programu je bio meč protiv Udinesea. Takav sraman raspored je za nas bila najteža kazna. Uvijek smo se pitali zašto, ali niko nije imao nikakve odgovore. Jedva sam mogao da spavam poslije tog poraza u Istanbulu. Pa čak i kad se probudim, u glavi mi je sumorna misao da sam odvratan. Ne mogu da igram više. Redovno su mi prije spavanja pred očima bili Dudek i ostali Liverpoolovi igrači. Noćna mora je noćna mora. Liverpool je pobjedom protiv Milana 2005. godine osvojio titulu. Znaš da će početi kad zatvoriš oči, ali neće prestati kada ih ponovo otvoriš. Nikada neću potpuno otresti taj osećaj apsolutne impotencije. To će mi zauvijek tokom karijere držati noge vezanim i pokušavati da me obori.” – otkrio je Pirlo.
Kakav je to preokret bio najbolje svjedoči sjećanje jednog od najboljih igrača milanskog tima te večeri Crespa: “Htio sam odmah da odem u svlačionicu, ali sam zastao i pomislio: “Ne, ovo se nije dogodilo. Zato sam sjeo iza fotografa, morao sam svojim očima da vidim kako Gerrard podiže trofej… I dalje ne mogu da vjerujem. Kada je Stivi podigao pehar rekao sam sebi: “Ovo se stvarno dogodilo”. U svlačionici je bilo kao na sahrani. Niko nije mogao da govori, neki igrači su plakali… Verujte mi, bilo je mnogo teško veče.” – zaključio je Crespo.
Istanbulska noć, ostaće dugo u sjećanju svim ljubiteljima sporta, kao dokaz da su u sportu čuda ipak moguća.
